Vrtoglavica je glavni simptom poremećene ravnoteže i uvek je treba shvatiti kao upozorenje, da je iz nekog razloga izgubljena kontrola nad stvarnim osećajem položaja, kretanja i orjentacije u prostoru.
Sistem za održavanje ravnoteže kod čoveka je veoma složen. U održavanju ravnoteže učestvuju veoma složeni mehanizmi koji primaju i usklađuju informacije iz različitih senzornih organa. Organ za sluh i ravnotežu je unutrašnje uho, i VIII kranijalni, moždani nerv n. vestibulocochlearis od kojih n. cocchlearis, sprovodi živčane nadražaje, a n. vestibularis nadražaje, statike (držanja) i dinamike (pokretanje) glave. U održavanju ravnoteže učestvuje i oko (vid), lokomotorni aparat, mišići, CNS. Sve dobijene informacije iz ovih različitih senzora prima naš mozak, i ukoliko se one razlikuju od onih na koje smo navikli, javlja se vrtoglavica, poremećena ravnoteža. Vrtoglavica nije bolest već simptom koji ukazuje na poremećaj u ovom složenom sistemu koji treba istražiti, simptom za koji pacijenti kažu da je neprijatniji od simptoma bola i izaziva vrlo izraženi strah.
Vrtoglavica se kao simptom može javiti i kao posledica promena u vratnom delu kičme. Nastanak ovih vrtoglavica povezan je sa draženjem, iritacijom vratnog simpatikusa, jer je eksperimentalno nađeno da se vrtoglavica može izazvati ako se anestetikom blokiraju dorzalni korenovi simpatičkih cervikalnih vlakana koja obavijaju vertebralne arterije koje prolaze kroz poprečne nastavke prvih 6 vratnih pršljenova. Uzrok leži u pretežno degenerativnim a ređe traumatskim promenama kičme. Opisao ga je prvi Bare 1926. g., smatrajući da su vrtoglavice i smetnje sluha uzrokovane iritacijom zadnjeg dela vratnog simpatikusa. Degenerativne promene intervertebralnog diskusa smanjuju visinu interkorporalnog prostora, približavaju procesus uncinatuse, sužavaju postepeno intervertebralni foramen, gde se zbog anatomski bliskih kontakata može dražiti vratni simpatikus. Objektivni nalaz je obično oskudan nasuprot bogatoj simptomatologiji. Osećaj poremećene ravnoteže je češće kontinuiran sa povremenim pogoršanjima. Osećaj nestabilnosti pojačava naglo okretanje glave, pogled u plafon, u pod. Javlja se u prinudnim položajima, kačenja zavesa, zabačena glava kod pranja kose. Pored vrtoglavice može se javiti trnjenje lica, zujanje u ušima a nekada može biti praćena nagonom na povraćanje. Kod starijih osoba i same arterije vertebrales mogu više ili manje biti zahvaćene arteriosklerotskim promenama, što može dovesti do poremećene cirkulacije u vertebro bazilarnom slivu- VB insuficijencije, gde pored vrtoglavice može biti prisutna i glavobolja, prolazna gluvoća, nestabilnost pri kretanju. Do vrtoglavica mogu dovesti i milimetarska pomeranja faset zglobića, koje pritom šalji “pogrešne informacije mozgu“ da se telo kreće, a ono ustvari miruje. Kod svih ovih pacijenata pored ove simptomatologije, možemo ali ne moramo imati i tegobe i bolove u vratnom delu kičme. Dijagnoza se postavlja osim pregledom, RTG snimkom pp i Doplerom krvnih sudova glave i vrata.
Terapija ovih stanja, posebno vrtoglavice kao simptoma veoma neprijatnog, za pacijenta obično neprijatnijeg od bola, je pored fizikalnih, korišćenje mehano procedura. Ovde je kiropraktika terapija izbora. Naime delujući na intervertebralne zglobove, radeći anatomsku korekciju; korišćenjem zatim intermitetntne trakcije delujući na separaciju pršljenova, samim tim i na interkorporalni prostor, suženi intervertebralni foramen i smanjiti nadražaj na krvne i nervne strukture, pa se uz vraćanje normalne pokretljivosti vratne kičme povlače svi neprijatni simptomi, gubi se onaj parališući osećaj straha pa se posle jedne ili par intervencija osobe sa ovim tegobama vraćaju normalnim svakodnevnim aktivnostima.
Iz našeg iskustva možemo zaključiti da pomeranje vratnih mišića iz svog idealnog položaja takođe može prouzrokovati pritisak na krvne sudove, kao i na intervertebralne zglobove, što dovodi do povremenih glavobolja i vrtoglavica. Asimetrija vratnih mišića dovodi do nepravilnog držanja glave, što stvara mogućnost konstantnog pritiska u jednom delu vratne kičme, a taj pritisak izaziva tinjajući bol, koji može biti signal da će se stanje pogoršati, a kao posledica javljaju se i glavobolja i vrtoglavica.
Repozicijom tj.vraćanjem mišića na svoje idealno mesto mi bitno smanjujemo ukočenost vrata, obezbedjujemo optimalnu prokrvljenost, bolju pokretljivost što dovodi do normalnog funkcionisanja vratne kičme.